Virtualna galerija

Virtualna galerija
galerija Mural

Nešić gitara

JavaScript is disabled!
To display this content, you need a JavaScript capable browser.

Dragan Nešić, koncertna gitara DN-CL-P-R,Dilermando Reis - Eterna saudade

Tweeter

Follow stafelaj on Twitter

stop GMO

Baner

oglasi

Imamo 116 gostiju na mreži

Search

art gallery

Paintings Dimitrijević on web gallery
Baner
Baner
Baner
web gallery
Likovna kritika
Art and criticism Petar Ignjatovic

 Summary

Art criticism, as a new force the artist has to count upon, was a product of the same development which made the artist a citizen, liberating him from the status of a craftsman or acour­ tier. This development also forced upon the artist a new, imper­sonal and anonymous relationship with those his work was intended for due to the mediation of exibitions, gallery owners and the press, the communication with a work of art resembled in increasing degree a business transaction. In place of patron­ age of the powerful and a direct contact with the users of his skill, the artist now obtained the >>audience« and the »criticism« or, more precisely, the »audience« now had two heads, one that judges and the other that buys and rewards, while the artist had to flatter both.

Opširnije...
 

Kako je Henri Mur postao najveći svetski vajar

 

IIi, iz nešto drukčijeg ugla: »Cvajmer (galerista) mi je rekao . . . da Engleska nema modernog skulptora te da je stoga omogućio izložbu Henriju Muru, jer ne misli da je bilo nečeg drugog vrednog gledanja. To je bio neuspeh ali on nije hteo da odustane. Ne, on će pružiti Muru još jednu priliku, uz dva uslova: Mur će obezbediti nove fotografije i žurnalistu. Želim je­dan veliki uvod koji će uporedilti tvoju sku1pturu sa Mikelan­đelom i Rodenom. A ja ću se postarati za katalog. Ako taj uvod bude zaista dobar, platicu 30 funti. Tako je g. Herbert Rid napisao uvod za 30 funti u kojem je uporedio Mura sa Mikelanđelom.

Tako je rođen Henri Mur. Reći da je Mur najveći skulptor na svetu najvećeje preterivanje u dvadesetom veku« . . . Ili:»Ako me pitate ko je imao najštetniji uticaj na britansku umetnost u tom periodu, reći ću vam - Kenet Klark, Herbert Rid i Robin Darvin. Moj razlog: loše prosuđivanje umetničkih dela; u Darvinovom slučaju, nepoznavanje predmeta ... Herbert Rid se obično motao oko umetnika i pesnika, skupljajući mrvice. Sve što je napisao, »digao« je od drugih .... Rekao je da su svi oblici slikarstva prema prirodi iscrpljeni i da će u budućnosti postojati jedino apstraktno slikarstvo! Apstraktno je pokvarena reč. Nema apstraktne umetnosti ... to je samo žurnalizam. Ali jednog dana ... slikar Norman Dauson mi reče: 'Herbert je prekinuo sa apstraktnom umetnoscu'. Rekoh: 'Nemoguće'. A on reče: 'Sprema se velika nadrealistička izložba i Rid ce za nju napisati uvod'. 
Rid se posle od toga okrenuo ka nečem drugom ... Desila se smešna stvar, on je postao toliko konfuzan zbog tih svojih protivrečnosti da je na kraju napisao pamflet pod naslovom 'Do đavola sa umetnošću«

Ovakve ispovesti više uveseljavaju cinike i zaprepašćuju naivne nego što kazuju nešto doista novo. U svemu tome, me­đutim, nema nekog posebnog greha koji se može pripisati kri­tici. Sebičnost i dovijanje da se ostvari sitna korist na račun velikih ideja, kao i sujeta i nedostatak samopoštovanja, raspođeljeni su prilično ravnomerno među ljudima, i tu ni umetnici ni njihovi kritčari nemaju nikakvu posebnu prednost. Vredi ipak imati na umu i takve situacije, ako se u kritici želi da vidi neka velika i »sveta« misija, ne toliko zbog lične korupcije jed­nog ili drugog kričara već da bi mogao bolje da se shvati onaj veliki lanac prizemnih nužnosti koji, izmedu ostalog, i dejstvom kritičara, kustosa, štampe, pa i samih umetnika, bitno utiče i na ono što nazivamo sistemom vrednosti i duhovnom celinom jedne kulture.

Umetnost i kritika (poglavlje Kritičari i umetnici) Petar Ignjatović 

 

 

Inkvizicija ponovo radi - Svi linkovi vode u Rim !!!

Slikarstvo i likovna umetnost se polako, ali sigurno proteruje i sa margina kulturnih zbivanja. Naročte zasluge za ovo pripadaju komesarima, kustosicama i sličnim aktivistima NVO I NWO. Naravno za šaku dolara. U njihovoj “umetničkoj” režiji možete videti svoju utrobu, kako vam peru kosti, svoju kosu od koje vam prave pokrov, razbijenu lobanju bez očiju, i sve to, da bi vas oni vodili kao slepce. Naravno to ne mogu sve sami. Imaju svoje lične “umetnike” šetače, instalatere, perače kostiju, berbere, kao  druge profile masovnih ubica iz bogatog horor arsenala. Pozavideli bi im i nacisti  i Fredi Kruger. Ali ovo nije film, niti je istorija. To je sadašnjost i budućnost.

Ovi redovi teksta namenjeni su ljubiteljima slikarstva i slikarima (kritičarima?). Moguće je da sve to već znate, ali nije loše obratiti malo pažnje, mada je već kasno.

 

važno...
 

xx_vek1

 UMESTO UVODA - KRAJ SLIKARSTVA"↔Savremena filozofija koristi umetnost za svoje potrebe. Umetnost je jedan od poslednjih " tvrdih oraha" koje treba polomiti. Takozvana misterija kreacije je nešto što je opsedalo, uznemiravalo i ljutilo ljude. Mislim da je Freud bio jako ljubomoran na umetnike, a isto tako mislim da su i danas mnogi filozofi ljubomorni na umetnike."

Opširnije...