Virtualna galerija

Virtualna galerija
galerija Mural

Nešić gitara

JavaScript is disabled!
To display this content, you need a JavaScript capable browser.

Dragan Nešić, koncertna gitara DN-CL-P-R,Dilermando Reis - Eterna saudade

Tweeter

Follow stafelaj on Twitter

stop GMO

Baner

oglasi

Imamo 67 gostiju na mreži

Search

art gallery

Paintings Dimitrijević on web gallery
Baner
Baner
Baner
web gallery

Kako je Henri Mur postao najveći svetski vajar

 

IIi, iz nešto drukčijeg ugla: »Cvajmer (galerista) mi je rekao . . . da Engleska nema modernog skulptora te da je stoga omogućio izložbu Henriju Muru, jer ne misli da je bilo nečeg drugog vrednog gledanja. To je bio neuspeh ali on nije hteo da odustane. Ne, on će pružiti Muru još jednu priliku, uz dva uslova: Mur će obezbediti nove fotografije i žurnalistu. Želim je­dan veliki uvod koji će uporedilti tvoju sku1pturu sa Mikelan­đelom i Rodenom. A ja ću se postarati za katalog. Ako taj uvod bude zaista dobar, platicu 30 funti. Tako je g. Herbert Rid napisao uvod za 30 funti u kojem je uporedio Mura sa Mikelanđelom.

Tako je rođen Henri Mur. Reći da je Mur najveći skulptor na svetu najvećeje preterivanje u dvadesetom veku« . . . Ili:»Ako me pitate ko je imao najštetniji uticaj na britansku umetnost u tom periodu, reći ću vam - Kenet Klark, Herbert Rid i Robin Darvin. Moj razlog: loše prosuđivanje umetničkih dela; u Darvinovom slučaju, nepoznavanje predmeta ... Herbert Rid se obično motao oko umetnika i pesnika, skupljajući mrvice. Sve što je napisao, »digao« je od drugih .... Rekao je da su svi oblici slikarstva prema prirodi iscrpljeni i da će u budućnosti postojati jedino apstraktno slikarstvo! Apstraktno je pokvarena reč. Nema apstraktne umetnosti ... to je samo žurnalizam. Ali jednog dana ... slikar Norman Dauson mi reče: 'Herbert je prekinuo sa apstraktnom umetnoscu'. Rekoh: 'Nemoguće'. A on reče: 'Sprema se velika nadrealistička izložba i Rid ce za nju napisati uvod'. 
Rid se posle od toga okrenuo ka nečem drugom ... Desila se smešna stvar, on je postao toliko konfuzan zbog tih svojih protivrečnosti da je na kraju napisao pamflet pod naslovom 'Do đavola sa umetnošću«

Ovakve ispovesti više uveseljavaju cinike i zaprepašćuju naivne nego što kazuju nešto doista novo. U svemu tome, me­đutim, nema nekog posebnog greha koji se može pripisati kri­tici. Sebičnost i dovijanje da se ostvari sitna korist na račun velikih ideja, kao i sujeta i nedostatak samopoštovanja, raspođeljeni su prilično ravnomerno među ljudima, i tu ni umetnici ni njihovi kritčari nemaju nikakvu posebnu prednost. Vredi ipak imati na umu i takve situacije, ako se u kritici želi da vidi neka velika i »sveta« misija, ne toliko zbog lične korupcije jed­nog ili drugog kričara već da bi mogao bolje da se shvati onaj veliki lanac prizemnih nužnosti koji, izmedu ostalog, i dejstvom kritičara, kustosa, štampe, pa i samih umetnika, bitno utiče i na ono što nazivamo sistemom vrednosti i duhovnom celinom jedne kulture.

Umetnost i kritika (poglavlje Kritičari i umetnici) Petar Ignjatović