Virtualna galerija

Virtualna galerija
galerija Mural

Nešić gitara

JavaScript is disabled!
To display this content, you need a JavaScript capable browser.

Dragan Nešić, koncertna gitara DN-CL-P-R,Dilermando Reis - Eterna saudade

Tweeter

Follow stafelaj on Twitter

stop GMO

Baner

oglasi

Imamo 111 gostiju na mreži

Search

art gallery

Paintings Dimitrijević on web gallery
Baner
Baner
Baner
web gallery

xx_vek1

 UMESTO UVODA - KRAJ SLIKARSTVA"↔Savremena filozofija koristi umetnost za svoje potrebe. Umetnost je jedan od poslednjih " tvrdih oraha" koje treba polomiti. Takozvana misterija kreacije je nešto što je opsedalo, uznemiravalo i ljutilo ljude. Mislim da je Freud bio jako ljubomoran na umetnike, a isto tako mislim da su i danas mnogi filozofi ljubomorni na umetnike."

 

Donald Kuspit                                                                                                               Moment 6/7 1986. str. 41 Intervju

 



Lazar Trifunović je, 1979. za Školski program beogradske televizije pripremio seriju od deset emisija pod zajedničkim nazivom Slikarski pravci XX veka, izloživši razvoj slikarstva od impresionizma do hiperrealizma. Serija je izazvala veliko interesovanje ljubitelja likovne umetnosti. Precizna i koncizna analiza dela, povezana sa autorom, vremenom nastanka i razvojem slikarstva ostavila je neizbrisiv trag kod gledalaca. Kasnije je reprizirana, a bilo bi je lepo ponovo videti ( ako je sačuvana). Posle velikog uspeha serije, autor je pripremljeni materijal pretočio u knjigu, o čemu sam kaže: „Mada suštinu pogleda, stavove i pa bitne analize nisam menjao, televizijska serija i knjiga se ipak razlikuju; u prvoj prevagu odnosi slika, u drugoj reč. Ni sam ne znam ko ima prednost, ako je uopšte ima, ali je izvesno da će čitalac knjige moći ono što nije mogao gledalac serije – da zastane kad hoće i vrati se na pojedine delove teksta kako bi snjima polemisao ili tim putem nastavio sopstvena razmišljnja.”

 

 U pogavlju Moderna umetnost - veliko poricanje Lazar Trifunović navodi:
“U Studijama za sociologiju umetnosti P. Frankastel je istakao da “sva društva ulaze u svoj vlastiti plastični prostor I iz njega izlaze onako isto kao što se materijalno utvrđuju u različitim geografskim ili naučnim prostorima”. Taj stav mu je omogućio da zaključi kako se renesansni prostor raspao krajem XIX veka i početkom XX veka , pošto ga je razorila savremena umetnost na svom početku, Ali Frankastel nije išao dalje već je zastao sa zebnjom pred prostorom savremenog slikarstva (i društva), pribojavajući se mogućeg zaključka o njegovom potpunom uništenju. Da li je moderna umetnost izgradila svoj prostor u fizičkom i simboličnom smislu, i ako jeste, koliko je on usaglašen sa vodećim idejama naše civilizacije? ”

Odgovor na Frankastelove zebnje daju oni koji svake godine dodeljuju sebi nagrade za kritiku sa imenom Lazara Trifunovića. Nagrada se dodeljuje od 1993. godine, a laureati i žiri se redovno promoviše u dnevnoj štampi i internetu.

Za sve to vreme o Lazaru Trifunoviću u navedenim medijima nema ni pomena ( prvih nekoliko rečenica postavljeno je na Vikipediji u martu ove, 2010 godine)

Naravno ovo je potpuno razumljivo, Lazar Trifunović je govorio o slikarstvu, slikama i slikarima.


 

 

"Danas, a posebno kada  se napusti platno i boja, mogućnosti izražavanja su gotovo neograničene: to mogu biti gomilice kamenja na nekoj pustari ( uredno fotografisane i obrađene kao dokument, uz grafikone, dnevnike, zapise i slično, što inače uvek prati ovakva ostvarenja nedopuštajući im da ostanu u svojoj tobožnjoj anonimnoj bezličnosti); rupe i kanali; boja bačena u vodu; topografske mape sa upisanim pravcem i trajanjem umetnikovih šetnji ( gde linije "definišu prostor u terminima umetnikovog kretanja kroz vreme"); knjiga sa višegodišnjim zapisima i dijagramimao otkrivanju fiktivnih ostataka fiktivnog grada iz budućnosti ( što treba da prestavlja – kad se tretira kao likovna tvorevina - umetnikovo odbijanje " površinskih vrednosti čiste boje, oblika, linija " , i želju da se prodre iza te " fasade", da bi se otkrila " jedna lična mitologija ", onaj "prostor" sna koji je za umetnika "sadržaj umetnosti"; zidić koji se podigne usred galerije ( ili odgovarajuće varijante – rupa koja se otvori u zidu galerije, ili uklanjanje zida u njoj); sečenje i izlaganje građevina previđenih za rušenje ("Sečete drvo da bi ste pravili kuću, i sečete kuću da bi ste pravili umetnost…razaranje mora prethoditi stvaranju");sprave i uređaji sa dosta elektronike i mehanike koji reaguju u prisustvu posmatrača odgovarajućim vibracijama, zvukovima, svetlošću, kretanjima, itd.; iluzionistički ambijenti puni optičkh trikova; papirne trake zalepljene po hodnicima i stepeništima; oglasne table sa upitnicima i anketnim listićima kvazi sociološkog ili političkog sadržaja; izlaganje ličnih stvari, pisama predmeta i slično ( kao svojevrsni vizuelni dnevnik ) itd.itd.

 

Nema, doista, ni jednog materijala, problema ili predmeta koji današnja umetnost ne koristi – od rudače i punjene ptice do automobilske gume, kamena, granja, (živih) kojota, zmija, riba, ljudi, papira, konzervi, pleksiglasa, žica, itd. Nema ni jednog proizvoda – razne gvožđurije, lima, dasaka, elektronske opreme, stakla, nema ni jedne tehnike – video, film, fotografija, itd.; i nema ni jednog područja ljudskog iskustva – od društvenih, političkih i ideoloških, do kulturoloških, fizioloških, polnih, psiholoških itd., manifestacija i odnosa koji nisu obuhvaćeni, jasno, neposredno i u svom čistom obliku, u savremenoj umetnosti."

 Petar Ignjatović  Umetnost i kritika    Prvo izdanje 1984. str. 115