Iz kjige pesama "Di si pošo Milorade"

. . . .

Ako bi pokušali da damo odgovor, ko je zapravo Milorad, kome se dešavaju bure i oluje zapali bismo u pravi lavirint iz kojeg kao da nema izlaza. U tim trenucima, pred očima nam se otvara slika čoveka koji se prepušta sudbini koja ga nezadrživom brzinom baca od jednog do drugog moravskog brzaka bez volje i želje da joj se odupre. Stih „ . . . iju Milorade, crni čoveče, di ti to bre duša srlja . . . “ je samo nagoveštaj Miloradovih lutanja, Miloradovih uspona i padova. Na tom svom životnom putu često je padao, „ . . . na početak si gubio malo. . . a posle. . . gubio si se više i više. . . “

Ali, iznenada, kada smo već pomislili da je došao do samoga moravskog dna, on se pojavljuje na površini i dolazi do obale, i da li iz inata ili zato što mu tako rekao Bog, ponovo je spreman da „ . . . ore jutra, zore ore, Moravu će izore . . . “

I tako sve u krug.

Ali dokle, dokle ćeš tako Milorade?

Izgleda sve dotle, dok Milorad Ljubisavljević ne razreši svoj životni čvor, i ne odluči kada, i da li želi Milorada izvesti iz moravskih brzaka.

. . .

Napisah na početku gospodine Ljubisavljeviću da se iskreno nadam da ćete naći mirnu luku. Ali ono što pročitah u „Jedanaest nedelja“ ne govori tome u prilog. Da niste prerano doneli odluku, jer stihovi

„Tako je zapisano

negde“

„Po bogu

slovu

i

zakonu

Milorad

sigurno neće

u ikonu.“

govore da ste već doneli odluku.

prof. Nikoličić Dragan